Putujuće pozorište Šopalović

Reč rediteljke

Zadatak pozorišta je da stvari učini nemogućim.
Hajner Miler

U vremenu ostvarene distopije, umetnički čin, bilo koji, ima inicijacijsku dimenziju očovečenja. A tek pozorište! Koje je uvek bilo živi susret čoveka sa čovekom, i kad je najgore i najbanalnije, ono je uvek susret.

Od praizvedbe drame Putujuće pozorište Šopalović, 1985. u JDP-u, u režiji Dejana Mijača, mog profesora, prošle su 34 godine. U te godine upisali su se novi ratovi, crne zastave, zločini, raspad SFRJ, demonstracije, protesti umetnika, i često je postavljano pitanje: Kad je vreme za pozorište, a kad nije? Postoji li vreme u kom je etično da se pozorište odrekne sebe i šta znači to odricanje, kome ono odgovara?

U za mene najlepšem komadu u kome je glavni lik pozorište, u Putujućem pozorištu Šopalović Ljubomira Simovića, drami natopljenoj poezijo...