Putujuće pozorište Šopalović

"Gde je u stvari granica između života i pozorišta? Da li je ta granica tamo gde je rampa, i da li ta granica uopšte postoji?"

Pitanje je koje ovaj komad postavlja, koje proširuje terajući nas da se zapitamo — Koliko je umetnosti potrebna stvarnost? Koliko je za umetnost potreban beg od stvarnosti? I najzad koliko je stvarnosti potrebna umetnost? Da li za umetnost bežimo, ili uz umetnost bežimo? Od čega, i zašto?

Sva ova pitanja naš Ljubomir Simović uvio je u jednu poetsku priču o ubogoj pozorišnoj trupi koja, iako različita, i različitih pogleda na ona ista pitanja, odoleva zajedno svim preprekama.

Neko bi rekao da smo pokušavajuči da proniknemo i dočaramo sudbinu ovih likova i sami na neki način postali oni, uslovivši da i sami iskusimo pregršt peripetija želeći isto kao i oni, samo da odigramo jednu predstavu, ovu predstavu... Mi smo do te tačke najzad stigli, sada nam sam...