Pradevojčica

Reč rediteljke

Boraviti u Pradevojčici znači živeti u vremenu koje je bilo u suživotu sa prirodom. Raditi ovu predstavu za mene je podsetnik koliko smo se udaljili od sunca, meseca, zemlje, vode, vatre, biljki, životinja... Koliko smo se udaljili od realnih dodira i susreta sa prirodom. U zajednici koju smo u ovoj predstavi konstruisali priroda je događaj, lik, trenutak, lepota, prijatelj, ubica, roditelj, stanodavac… Ona je istovremeno izvor lepote, ali i užasa. Zato priroda nije nešto što „treba čuvati“ nego deo nas, ponekad do te mere da su naša bića ustvari refleksije njenog stanja. To je osnovna stvar na koju treba da nas podseti ova zajednica. Međutim, i ovo za nas napredno društvo ima svoje mane. Ima svoja pravila koja su podređena dečacima i muškarcima. Ali, da nema ali, ne bi bilo ni priče! U toj zajednici živi jedna devojčica Gava koja se nameračila da ta pravila promeni. Pored njenog najvećeg saveznika prirod...