Oli mi ga dat?

Matija Bećković bolje od bilo koga zna da  osnovu za stvaranje velikog dela treba tražiti tamo gde je to rađeno i ranije i bez čega ne bi bilo najvećih naših dela. To jest u narodnom jeziku i u usmenoj književnosti pa se on vratio narodnim pesmama, Njegošu, Vuku odnosno najneposrednijem narodnom govoru, a posebno dijalektu, jer “dijalekti su dokumenti istorije”, kako reče akademik,  Pavle Ivić.
Jezik kojim govori M. Bećković u svojim poemama stvorila je plemenska zajednica, kao dokument o sebi ili kodeks svojih stavova.
M. Bećkovićevi junaci govore o svojim epskim akcijama, a što je život izolovaniji, siromašniji i skučeniji, to se više bogati taj jezik.
M. Bećković koristi sva sredstva da tu naraciju dramatizuje bilo monologom ili dijalogom, lelekom ili tužbalicom, a ponekad pesmom u dijalogu tako da stvori naraciju visokog dramskog napona, što čini i u poslednjem delu: “Oli mi ga dat?”