Ogigijanke

Reč reditelja

Ogigijanke su poetska drama o tri generacije žena koje se zateknu zajedno u oronuloj salašarskoj kući u Banatu u sred katastrofalne poplave. Naslov komada priziva mitološku Ogigiju, ostrvo iz Odiseje, čime se sugeriše poetski okvir za priču o usamljenosti, čekanju i žudnji.

Kada Tamiš izlije, spoljašnji svet nestaje, karakteri su upućeni jedni na druge i ne preostaje im drugo nego da se suoče sa sobom i jedni sa drugima. I pored toga što se nalaze u katastrofi („poplavi”), preovladava intimna, topla i pozitivna atmosfera. Sve se vrti oko saosećajnosti, oko potrebe da se trauma iz prošlosti izgovori i čuje.

Ogigijanke su u neku ruku i komad‒pejsaž jer je Lepin salaš prostor sećanja, gde su tragovi vremena i senke odsutnih trajno prisutni. Izlizani kućni prag, stare fotografije na zidovima sa izbledelom mustrom, blizina reke i poplavljena polja čine svojevrsnu „mitolog...