M.I.R.A
Dobar dan, umesto zbogom.
Teško mi pada da napišem reč reditelja. Mučim se. Želim biti iskren, skoro iskren, kao uvek. Znam da će to jedino mene boleti……
U toku procesa na predstavi često se postavlja pitanje sa strane zašto M.I.R.A. sa tačkama, šta znači Mira, nikad nisu čuli za taj akronim, ko su Mire… Odgovorim da to znači Međunarodna Implementacija Radikalne Anarhije. Iz šale. Ako vam to nije dovoljno, evo šta je Mira Trailović rekla o tome kada su je novinari jednom pitali hoće li da se predstavi: M - kao marljiva, I - kao iracionalna, R - kao radosna, A - kao ako, baš me briga. Mira.
U osmoj minuta živog prenosa Miloševićevog mitinga Bratstva i jednstva na Ušću, gde su nas sve spajali Sava i Dunav - Sava nas međusobno, Dunav nas sa svetom, pojavljuje se Mira Trailović na otprilike dve sekunde, pa nestaje u švenku… Lepo se obukla, već je penzionisana, ...
Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić
Koncept, dizajn scene: Andraš Urban, Muzičari: Danilo Tirnanić i Ivan Mirković, Dramaturškinja: Vedrana Božinović, Kompozicija muzike: Irena Popović Dragović, Kostim: Marina Sremac, Scenski pokret: Aniko Kiš, Grafički dizajn: Arpad Blaško, Fotografija: Nenad Šugić
26.03.2019
na kraju se scena ispraznila, Mirjana Karanović kao Marljiva, Iracionalna, Radosna, Ako, baš me briga, Mira Trailović, se povlači duboko u gledalište, koje se pretvara u teniski teren na Dedinju, na kom 1972. ona uvežbava državni i partijski vrh, blagom naklonu (kniks) kojim će ukazati poštovanje Britanskoj Kraljici Elizabeti, tokom njene skorašnje posete Beogradu.. Kraljica se tada u Beogradu zadržala, neuobičajeno dugih, 6 dana, izrazila sumnju u metalostrugarsku naobrazbu Josipa Broza, a po povratku zamolila Ričarda Bartona da prihvati ulogu Maršala, u jednom Jugoslovenskom ratnom filmu.. scena je bila prazna, zato što nema više tih ljudi, koji su prilježno, po Mirinoj komandi uvežbavali kniks.. nestali su, nestala je i država koju su mnogi želeli da posete, nema više ni onog Beograda, gde je Mira Trailović osnovala Atelje 212, Festival Bitef i Bitef Teatar.. često se u pozorišnim kuloarima čuje pitalica - da li bi ovo Mira pustila? to je posledica regresije, sveopšteg propadanja, koje nam se događa u poslednjih 30 godina.. to je i posledica prevladavajućeg licemerja koje je zavladalo našim društvom, u kojem je Mira Trailović danas Majka, a onomad, kada su je smenjivali i čerečili, pa čak i promenili bravu na njenoj kancelariji u Ateljeu, tada je bila Kučka.. Mi više volimo mrtve, nego žive heroje dakle, M.I.R.A. je predstava, u kojoj glume Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić, uz muzičare Danila Tirnanića i Ivana Mirkovića, kojoj je Mira Trailović samo povod, mesto iz kojeg se započinje i kom se povremeno vraća.. Urban je priču započeo na Gazimestanu '89, masovnoj grobnici iz koje se od aplauza ne čuju krici neprijatna je Istina koja nam se spočitava sa scene.. teška i poražavajuća.. niko bolje od Urbana, tu i takvu istinu ne ume da za par minuta da saspe u lice.. Urban to, preko svojih glumica, čini žestoko, preplitanjem pojedinačnih molologa, njihovim ubrzavanjem, i na kraju stapanjem u kakofoniju besmisla iz koje kao vrhunac i reči budu poražene i pretvore se u - bla, bla.. ta, bla - bla scena, ogoljeno prikazuje u šta nam se društvo posle 30 godina pretvorilo.. i ne samo ta scena - predstava nema loših momenata, glumice predvođene Mirom Karanović, žestoko, zdušno i složno, bez suvišnih pokreta i patetike vladaju scenom i publikom, čineći ovu predstavu vrhuncem ove pozorišne sezone.. predstava je od onih koje ostavljaju nemim, barem na pola sata..