Ljubinko i Desanka

Ko su danas Ljubinko i Desanka, Avgust i Špijalter?

Da li su ti likovi ostali zarobljeni u vremenu rane druge polovine XX veka, još uvek „posleratnom“, jednom nogom u građanskom a drugom uveliko socijalističkom društvu?
Na kom planu možemo komunicirati sa glasovima iz, sada već, epohe?
Šta prepoznajemo kao svoje u njihovom osećanju sveta i da li postoji naša bol kojoj će njihov dodir biti list kupusa ili pileća supa?
Probijajući se kroz vrtoglavu scensku igru Aleksandra Popovića, razgrćući farsu i dešifrujući davno zaboravljene lokacije, zanate i izraze, iščekujući zajedno sa njima na jednoj klupi u parku, po kiši, otkrili smo usamljenost, veliku kao okean. Beskrajnu potrebu za drugim bićem, za bliskošću, ljubavlju i prijateljstvom. Egzistenciju, koja, da bi bila prepoznata, mora dobiti potvrdu drugog. Vapaj da neko potvrdi naše postojanje. I dok pokušavamo da popu...