Kralj Lir

Vreme, „veliki proždrljivac“, neumoljivo mrvi sve što zatekne ispred sebe i njegovi su preobražaji uvek fokusirani na odnos snaga između sile i slabosti. Posmatrano iz te perspektive, „Kralj Lir“ jeste tragedija o prolaznosti, ne samo jednog čoveka već čitavog jednog sveta. Lir je, bar onako kako ga je Šekspir napisao, čovek koji se u svojim poznim godinama suočava sa ponorom.

Pejzaži oko njega nisu pitomiji, ljudi nisu prijateljskiji, dve od tri njegove kćeri nisu deca već demonske valkire... Međutim, sve to uopšte ne mora da bude tumačeno kao priča o pojedincu koji se nalazi na izmaku snaga. Dovoljno je da on bude čovek koji živi danas, u vremenu kada je evidentno, na našu žalost, da ne napredujemo na civilizacijskom nivou. Kada u najboljem slučaju – stagniramo. I ta stagnacija, ili činjenica da izbegavamo da se suočimo s njom, stvara prozračnu izmaglicu oko svih naših vidika. Na test se stavlja sama snaga ...