Kod Godoa i njegovih

Reč reditelja:

"Beket je sredinom 20. veka prepoznao temu čekanja nekog Godoa, ili jezički približeno našem podneblju, Bogoa. Ne činjenje, niti pokretanje neke akcije koja bi ubrzala susret, zagrljaj sa Bogoom, već čekanje kako bi se stvari same od sebe posložile. Velibor Petković nas na početku 21. veka ne samo obaveštava da Godo još nije stigao, već pojačava apsurd upoznajući nas sa porodičnim ambijentom u kući Godoovih, koji ne uspeva da sputa nejakog Godoa u nameri da se ipak konačno odazove "čekaocima". U predstavi, na kraju prve četvrtine 21. veka, ere potrošačkog društva, ere brzih, površnih i poluistinitih informacija, civilizacije koja više nema potrebu za velikim idejama, naš Godo postaje nevažan. Njega više nema ko i nema zašto da čeka.
U cirkusu koji smo od sveta stvorili, zauvek lišeni Godoa, ništa drugi nismo ni mogli da postanemo osim samodovoljni k...