Karamazovi/Sablasni eros

Prepoznati zlo u čoveku! Uočiti ga u njegovom začetku, u samom zametanju, pre listanja i cvetanja, a možda još i ranije naslutiti, nazreti samu klicu njegovog pupljenja, eto upozorenja koje emituje Fjodor Mihajlovič Dostojevski i u KARAMAZOVIMA.

Strast koja bukne plamenom i traje požarnim mahnitanjem, čak podivljalom stihijom, pleni i njegovog imenjaka Fjodora Karamazova, kao i, naoko, one čedne, a poroka željne. Isti je taj plamen koji ozaruje Dmitrija, Ivana i Aljošu. Njegove vreline podjednako su zapljusnule Grušenjku i Katarinu.

Ako je ljubav najsrodnija sa muzikom, onda se i ova „ ruska ljubav“, sa svim ponornim tamama i uzletelim svetlosnim visinama, i u dramskom tekstu i u predstavi „Sablasni eros“, Vladimira Lazića, samo jedna od mogućih interpretacija nesvedenih i neobuzdanih Karamazova, Grušenjke i Katarine i kad jesu i kad nisu u medusobnim zagrljajima.

To jeste ljubav kojoj se teži kao poistoveci...