Kako život

Umalo nisam napisao, nadahnutu, punu hrabrosti i hvale, odu nastajućoj predstavi “Kako život”, po tekstu Nine Mitrović, ali…
Pogledao sam, duboko u ono što je ostalo od moje rastrzane rediteljske duše i video samo jednu vodilju, samo jedno svetlo sa svetionika koje me je i koje nas je (saradnike, glumce, tehnički ansambl), vodilo kroz pokušaj stvaranja predstave po ovom sjajnom tekstu - duboko umnom, punom emocija, iskrenosti, jednostavnosti i elegične nasmešenosti prema ljudskom biću u njegovom dugom, trećem, da ne kažem poznom trajanju… A to su bile i ostale napomene autorice Nine Mitrović, na samom početku teksta:

Napomene:
Svi likovi su svo vreme na sceni. Osim u trenucima kada više nisu fizički u prostoru staračkog doma. Kada i nisu u prvom planu, oni kroz male, svakodnevne radnje žive u pozadini. Likovi započinju prizor nezavisno o tome gde se u datom trenutku zateknu. Između prizora nema...