Hronika palanačkog groblja

Na obodu kruga zajednički su početak i kraj.
Heraklit, fragment 103.

Glas razuma Isidore Sekulić nadjačao je palanačko domunđavanje. Kao pozvan i prozvan da razloži i ispita ovu našu palanku danas. Zbog toga mi se čini izlišnim eventualno pitanje zašto „Kronika palanačkog groblja“ sada i ovde, a odgovor toliko očigledan i kristalno jasan da bi bilo uvredljivo izgovoriti ga.

Neki likovi i neke sudbine iz Isidorine „Kronike“, predviđene za neku sledeću dramatizaciju, sami su se gurali, zatim se i ugurali i u ovu. Sasvim sigurno da nas podsete da je antisemitizam nedvosmislena potvrda nacizma. Da nam pokažu gde počinje put za Holokaust i kojim se rečima popločava. Jer, velika je moć reči, posebno onih izgovorenih.

Iz nekih razloga, i Heraklitove „vlažne duše“ skakutale su besvesno, kao statisti masovki zarobljene u memljivom palanačkom enterijeru. Uspavane, odustale od borbe i promene, ...