Dugonja, Trbonja i Vidonja

Prica o prijateljstvu među ljudima koja govori da čovek kroz život ne može ići sam, da treba one koji ce mu pomoći, prijatelje na koje ce se osloniti. 
Zašto se bajka DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA igra baš 2011. godine u Užicu,170 godina posle od kada ju je Karel Erben napisao i objavio u Pragu, i 56 godina od prve predstave po ovoj bajci za koju je tekst napisao i režirao Mladen Širola u Zagrebu?

- Zato što, kao i svaka druga bajka, i ova ne bira mesto i vreme kada ce se i kako dogoditi. Bajke se pojavljuju niotkuda i, isto tako, same od sebe odlaze kada deca koja ih slušaju, citaju, gledaju, igraju se u njima i sa njima... odluce da odrastu...
Kuda idu?
– Nekoj drugoj deci i njima pricaju da je bitno da imaš poverenja u snagu dobra, u hrabrost, da se raduješ divoti, da svoju tugu možeš da izleciš samo ako usrecuješ druge, da pomažeš sebi tek ako pomažeš onima ...