Dostojevski - moj život

Reč reditelja

Dugo se putovalo do ovog naslova. Mnogo neobičnih okolnosti je pratilo rađanje predstave o Dostojevskom. Pre tačno dvadeset godina Fedor i ja smo razgovarali o takvoj drami, sa kojom bih mogao da diplomiram. Često me je prof. Predrag Bajčetić podsećao da ne zaboravim na tu ideju. Nisam dugo mogao da pronađem formu kojom bih iskazao sve ono što govorim na predavanjima o toj kompleksnoj ličnosti velikog književnika. Tek kada sam shvatio da se jedino kroz lik Ane Grigorjevne može u potpunosti naslikati, pozorišnim jezikom, Fjodor Mihajlovič, počelo je sve da se sklapa i zaokružuje. Moralo je tako biti, jer sama predstava upravo otkriva koliko je posvećenost jedne žene, njena žrtva i odricanje u ljubavi, donela neopisivo bogatstvo svetskoj književnosti. Da se nisu sreli Fjodor i Ana, teško bi tvorac  „Zločina i kazne“ uspeo da stigne do onih trenutaka u stvaralačkom radu u kojem su nastali „Zli dusi&ldq...