Do gole kože

I danas se sećam trenutka kada sam pre mnogo godina po prvi put došao u Kragujevac da sa ansamblom Teatra Joakim Vujić, održim radionicu o Šekspirovim dramama, iz čega je kasnije proistekla predstava Romeo i Julija. To je bio rad koji mi i dan-danas bolno nedostaje.... Moram da priznam, tada sam se zaljubio u onu šaškastu skupinu ispred i iza kulisa, u tu moju malu pozorišnu i umetničku porodicu, sa kojom prosto moram da ulećem u avanture, svaki put drugačije, svaki put praćene uvek drugačijim krizama, svaki put kreativne sa puno strasti. I svaki put na kraju te naše avanture nikako da poverujemo da nam je pošlo za rukom i da opet proslavljamo pozorište zajedno sa našom publikom.Tako su u prethodnim godinama nastale predstave poput Romeo i Julija, Seobe, Šeherezada i ova poslednja, Do gole kože. I svaki put sam imao onaj osećaj bliskosti sa našom publikom, da ona shvata da nismo tu da joj držimo pridike, ve...