Dan kada smo se sreli

Dan kada smo se sreli je, u svom osnovnom značenju, „realna pozorišna fantazija“ o susretu sa samim sobom. Taj susret je, istovremeno, i vrlo konkretan, jer je stilizacija i interpretacija konkretnih susreta ljudi koji čine ovaj projekat, ali i arhetipski, jer je i kreacija nastala iz apstrahovanja susreta kao pojma i kategorije. (Ali, bez obzira da li se bavi ličnim ili arhetipskim, Dan kada smo se sreli koristi isti mitsko-magijski kod u scenskom formulisanju svih svojih susreta, a upravo mu taj kod „obezbeđuje“ još jedan veliki susret – sa suštinom umetničkog izraza.)

Dakle, i konkretan čovek i ljudi. To nije paradoks – paradoks je to što je čovek širi pojam od čovečanstva. A ovim pristupom taj paradoks je zaobiđen.

Dan kada smo se sreli se, osim tog baznog susreta sa samim sobom, bavi i ostalim susretima – sa drugim ljud...