Da krenemo ispočetka

U ovom komadu glavni junak, Aleksandar, vraća se četrdeset godina u prošlost. To je jedan isti čovek, onaj mlad, i ovaj stariji, vremenski skokovi nisu primarni. Vreme ne postoji, ono je relativno, naša je lična projekcija. “Za ljudsku dušu je važno uvek ostati mlad”, kaže rediteljka predstave i dodaje: “u režiji obožavam da se poigravam „magijskim realizmom“, jer smatram da ono što čovek vidi okom nije jedina realnost koja nas okružuje. U drami Da krenemo ispočetka me je jako privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je - da imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu, i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda, ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo?”