Čovečice

Predstava „Čovečice“ se u formi monodrame bavi pitanjem kulture sećanja i individualnog pamćenja uloge žene u zajednici tokom ratova u prvoj polovini 20.veka. Usmeren na narativ  porodičnog sećanja ženskog rodoslova porodice Milošević sa Javora, predstava „Čovečice“  ukazuje na aktuelnu društvenu problematiku toga vremena kroz pitanje narodne, istorijske i političke egzistencije prožimajući  priču o herojskom opstanku, samoodržanju i solidarnosti iz ugla položaja žena.

U skoro 50. godina koliko priča o „Čovečicama“ traje provejavaju dva narativa, narativ žene koje čeka i narativ ženske solidarnosti i uzajamne povezanosti u nevolji i zato naše glavne junakinje, heroine, žene koje su sahranile i decu, i muževe i sinove pronalaze razlog da nastave da žive i upravo iz te zajednice crpe snagu  za dalje borbe.