Bračna igra

Reč reditelja

„Kada strast strasti zamre ostaje nam poslednja strast, strast ničega”, kaže jedan od naših likova, dok drugi nastavlja: „Ništa je dovoljno“. A ja ih pitam – za šta? Da li je neizbežan taj trenutak kada se probudimo i suočimo sa činjenicom da smo proživeli život ne živeći ga, već preživljavajući ga? Nesvesni da nas besmisao melje postajemo robovi prolaznosti. I na momenat shvatimo – „pa da”, kada nas nadahne osećaj radosti življenja! I tada, mada uglavnom prekasno, pokušamo da iz korena promenimo svoj život, ali nemamo snage, veru smo izgubili i zato se vraćamo svojim poznatim ulogama, učaurenim ljušturama koje beznadežno čekaju kraj. Jedino što nam preostaje jeste da igramo uloge, uloge srećnih i zadovoljnih, samo igranje raznih uloga. Tu počinje naša predstava.