Božji ljudi

Reč reditelja

To je ono za čim ste tragali, čak i kada nije. Smejete se, ne plačete kada ste tužni. Ćutite, jer nemate pravo glasa. Krijete modrice, jer su one vaša sramota. Radujete se smrti, jer se plašite života. Ali živite i sve vam smeta, a nikada ništa ne menjate. I niste slobodni, jer čak i ne znate šta je sloboda! I zašto ste onda srećniji od nas, koji pevamo za koru hleba i nismo gladni jer jedemo da bismo živeli, a ne živimo da bismo jeli?

Pogledajte nas još jednom sa visine. Dole smo, na zemlji, ispod vaših nogu i grizemo jabuku greha. Ne damo vam naše dostojanstvo. Uspravni smo pred vašim psovkama, poniženjima i osudama i ne plašimo se smrti. Ovde vlada samo naš zakon, a u njemu mi nismo potlačeni i vaša osuda ne može da nam naudi.

Vaš sistem nas guši, u njemu nema slobode. Ovde smo svi jedno. Dišemo zajedno, kao orkestar.

A 116...