Afera nedužne Anabele

REČ REDITELJA

Ovu mističnu farsu Velimira Lukića želeo sam da radim odavno. Savremenost i svevremenost ovog teksta govore da je već postao klasik i da je, nažalost, večno aktuelan. Kažem nažalost, jer bih više voleo da smo, kao društvo, motive iz komada prevazišli i da smo na sopstvenim greškama uz pomoć istorije nešto i naučili, čemu ona i služi… čini mi se.

Normalan pojedinac, stavljen je pred nemoguć izbor: ili će izgubiti sebe, svoju dušu, svoju ljudskost, ili će izgubiti život i svoje životno delo. Svaki izbor je pogrešan u okolnostima neslobode o kojoj je Lukić pisao. Slobodnog izbora nema, jer nema ni slobode. U čoveku pobeđuje pragmatična “biljka od krvi i mesa” spremna da se povinuje i preobrazi u “sićušnog poslušnog građanina”.

Lukić u ovom tekstu govori o izboru između dva krsta. Krsta posutog zlatom i krsta usijanog, posutog bodljam...