Priča o Pozorištu Boško Buha, kao i mnoge pozorišne priče, počinje od Branislava Nušića. Po njegovoj zamisli je, 1937. godine nastalo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“. Prva Rodina premijera, zakazana za 19. januar 1938. je otkazana, jer je tog dana umro Branislav Nušić. Premijera je održana 23. januara, a Pozorište je, pod rukovodstvom piščeve ćerke Gite Predić Nušić i bračnog para Vukadinović, punom parom radilo do 1941. Najpoznatija predstava iz tog perioda je „Rista sportista“ po komadu čuvene glumice Ljubinke Bobić, a o popularnosti te predstave svedoči i činjenica da je 1939. u Politici počeo da izlazi istoimeni strip. Po oslobođenju Beograda 1945. osnivači Rodinog pozorišta nastavili su rad pod okriljem Pionirskog pozorišta, koje svoje predstave izvodi u drugim beogradskim dvoranama. Ipak, ono je iste godine zatvoreno pod obrazloženjem da „nije pedagoški da se deca bave glumom i baletom, da je to čak krajnje štetno za njihov uzrast, da su u pozorištu izloženi opasnosti da steknu bolesne ambicije i da je bolje da se posvete samo učenju“. Tako je Beograd ostao bez pozorišta za decu punih pet godina. Tek krajem 1950. Gita Predić-Nušić uspela je da dobije saglasnost o pokretanju novog dečjeg pozorišta. Tako je 13. oktobra te godine osnovano Pozorište Boško Buha, i deci je vraćeno pravo na pozorište. Od osnivanja do danas, za tačno šezdeset pet godina, na našoj sceni odigrano je preko dvesta pedeset naslova, a kroz našu salu prošlo je preko četiri i po miliona dece, njihovih roditelja i nastavnika. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da prve generacije publike danas na predstave dovode svoje unuke.
