KONDENZ nas zatiče u uslovima vanrednog stanja i nije više festival.

Ministarstvo preživljavanja gori, tanko crevo je vezano. To nije čvor, to je neki oblik ćiriličnog slova Ф.

Arterije se pune holesterolom. Upitan uticaj holesterola na kvalitet kulturnog života zajednice.

A sad jedan dubok udah na nos i dubok izdah na usta.
Stomak je pun kamenja. Vari se samo beton u koji se neko već ugradio.

Skulptura koja je nedavno otkrivena na trgu liči na gipsani odliv slomljene noge, a iz drugog ugla liči na zatrpano malo dete iz Pompeje ili nekog drugog sravljenog grada.

Kičma privatizuje moždinu.

Koji položaj jezika osećaš u ovom trenutku. Da li možeš da ga odvojiš od nepca?

PRAVDA je stradala čak i kada bismo ovo posmatrali kao poetsku veštinu.

Kako od ove stvarnosti napraviti kompost?
Ima li prostora za ples kao znak života u tom novom polju?
Ako ovo liči na simulaciju normalnosti – ukinite nas.
Posadite drvo.