Odlazak u pozorište posle duže pauze, premijera predstave i plakati koji „ne obećavaju”: po mišljenju mnogih – zvuči kao kratka horor priča. Odlazak u pozorište za mene predstavlja korak u neki bolji svet, gde se još uvek razaznaju stvari koje zapravo vrede, pa čak i priče i ćaskanja pre početka predstave zvuče mnogo bolje u pozorišnoj sali.

Da li ste ikada razmišljali o nekom obrnutom univerzumu? Da li ste se ikada u svojim mislima stavili na mesto životinja, predmeta ili čak suprotnog pola i pitali se kako li svet izgleda iz njihove perspektive? Šta ako postoji svet gde je ono što danas zovemo „papučar” zapravo pravi muškarac?

Nova predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Ja od jutra nisam stao” po tekstu Une Vizek, u režiji Slađane Kilibarde otvara svima poznata pitanja tradicionalnih muško-ženskih odnosa, te nudi alternativu u vidu izmenjene stvarnosti, gde uloga žene u društvu postaje apsolutno dominantna, a svet kakav poznajemo zapravo ne postoji. Glavne uloge igraju Miloš Krstović, Dušan Stanikić, Čedomir Štajn, Nikola Milojević, Isidora Rajković i Sanja Matejić.

Pre svega, scena je ta koja obećava: dnevna soba, balkon i kuhinja uz sve detalje i jasni prikaz mesta okupljanja za klasično „čavrljanje” i odmaranje u društvu. Priča prati probleme četvorice prijatelja koji su se okupili posle dužeg vremena, ne bi li se malo sklonili od kuće, odmorili i kartali kao „pravi muškarci”. Ova predstava ipak postavlja pitanje šta zapravo znači biti taj „pravi muškarac”.

Odeća koja svakako ne pristaje uobičajenim ulogama muškaraca, cvetni dezeni, kičeraj, muškarci koji pričaju o svom teškom radu po kući, na poslu, a predstavljaju „nežniji pol”. Tračarenje, ogovaranje, izdaja na ljubavnom polju, flert, buntovništvo, samo su neke od stvari koje svakodnevno vezujemo za žensku populaciju, ali ova predstava postavlja pomenute stereotipe u naspramnu perspektivu. Veče druženja, alkohol i otkrivanje tajni uz nalet emocija – situacije su sa kojima smo svi upoznati. Međutim, šta ako bi žene bile te koje rade teške poslove, dođu umorne i stave noge na sto dok čekaju da muškarac donese ručak koji je spremao? Nervozno šetanje po sceni, alkohol zbog kog se lako započinju teške teme, dokazivanje i pravdanje samo su neka od dešavanja koja proizilaze kao moguće posledice ove ultimativne zamene uloga.

Ovaj komad se bavi kompleksnom temom, ali je veoma vešto napisan i blizak publici. Vidljiva je posvećenost svim detaljima i aspektima rodnih uloga u društvu i, pored činjenice da predstava ima humorističan karakter, ipak veoma dobro uspeva da se dotakne važnih tema na jedan racionalan način. Glumci su svoje uloge uspeli da iznesu efektno i upečatljivo: muškarci besprekorno „ulaze u ženske cipele”, ali svoju ulogu istovremeno nose u veoma muževnom stilu.Svaki lik ima razvijenu priču i svoje probleme s kojima pokušava da izađe na kraj. Uloga predatora i prisustvo potpune slobode manipulacije zarobljeni su u ulogama žena.

Ova predstava koja je znatno više od puke zabave za gledaoca, prikazuje realnost gde su uloge muškaraca i žena zamenjene, a muškarce muče pitanja sigurnosti i samopouzdanja. I mada smo svesni toksičnih odnosa koji vladaju u svetu patrijarhata, kao i činjenice da oni štete muškarcima koliko i ženama, bilo je izuzetno zanimljivo bar na jedno veče posmatrati „jači pol” kako se suočava sa svakodnevnim problemima prosečne žene današnjice. Pregršt skrivenih poruka, simbolizam i efektan tekst predstave „Ja od jutra nisam stao” zasigurno su ostavili dugotrajan utisak na kragujevačku publiku.

Foto: Radio televizija Kragujevac

Aleksandra Panić

Tekstovi autorke

Muškarci, tračarenje i cvetne pantalonice

16. Joakimfest pod sloganom „Život posle”

Izdvajamo

Danas na repertoaru

Predstojeće premijere